Stvarno pravo

1.Pravo svojine je stvarno pravo iz koga prozilazi najviša pravna i faktička vlast na stvari.

U svojinska ovlašćenja spadaju:

– ovlašćenje držanja ( vlasnik ima faktičku vlast na stvari),

– ovlašćenje korišćenja (ubiranje plodova koja stvar daje) i

– ovlašćenje raspolaganja (faktičko i pravno raspolaganje) .

Pravo svojine je apsolutno (deluje prema svima)  i nezastarivo pravo.

2.Državina je faktička vlast na stvari. Vrste državine su: zakonita i nezakonita, savesna i nesavesna, državina stvari i državina prava.

3.Stvarna službenost je pravo vlasnika jedne nepokretnosti da za njene potrebe preduzima određene radnje na nepokretnosti drugog vlasnika ili da od njega zahteva da ne preduzima radnje na svojoj nepokretnosti na koje bi imao pravo (čl.49.stav 1. ZOSPO)

4.Hipoteka je založno pravo koje za objekat ima nepokretnu stvar za razliku od ručne zaloge koja ima pokretnu stvar.

Advertisements

Ustavno pravo

Vladavina  prava se ostvaruje slobodnim izborima, podelom vlasti i  garantovanjem ljudskih prava i sloboda. Ustav sadrži nadležnosti  Narodne skupštine, Predsednika Republike, Vlade, državne uprave, Vojske Srbije, sudova i tužilaštva.

Ustav garantuje politicka, ekonomska, socijalna, kulturna i licna prava.

Politička prava i slobode su: sloboda mišljenja i izražavanja, sloboda medija, pravo na obaveštenost i na pristup podacima u posedu javnih vlasti, biračko pravo, pravo na učešće u upravljanju javnim poslovima. Sloboda okupljanja, sloboda udruživanja i pravo na peticiju.

Ekonomska, socijalna i kulturna prava i slobode su:  pravo na imovinu, pravo nasleđivanja, pravo na rad, pravo na štrajk, zaštita braka, porodice, dece i roditelja, pravo na pravnu pomoć, zdravstvena zaštita, socijalna zaštita, penzijsko osiguranje, pravo na obrazovanje, autonomija univerziteta i sloboda naučnog i umetničkog stvaranja.

Lična prava i slobode su: Pravo na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, pravo na život i nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, zabrana ropstva, položaja sličnog ropstvu i prinudnog rada, pravo na slobodu i bezbednost i lišenje slobode, prava pritvorenih lica, pravo na pravično suđenje, pravo na pravnu ličnost i pravo na državljanstvo, sloboda kretanja i pravo na privatnost.

Obligaciono pravo

Obligaciono pravo izučava obligaciono-pravne odnose, tj. odnose između fizičkih ili pravnih lica po kojima neko lice je obavezno (dužno) da prema drugom licu ostvari određeno ponašanje koje je od značaja za pravo.

Izvori obligacija su: ugovori, jednostrana izjava volje, naknada štete, sticanje bez osnova i poslovodstvo bez naloga,

Načela obligacionog prava:
1. načelo slobode uređivanja obligacionih odnosa;
2. načelo ravnopravnosti strana;
3. načelo savesnosti i poštenja;
4. načelo zabrane zloupotrebe prava;
5. načelo zabrane stvaranja i korišćenja monopolskog položaja;
6. načelo jednake vrednosti, davanja;
7. načelo zabrane prouzrokovanja štete;
8. načelo dužnosti ispunjenja obaveza;
9. načelo postupanja sa pažnjom „dobrog privrednika“ („dobrog domaćina“);
10. načelo rešavanja sporova na miran način